POLOVINA DECE SA GOVORNOM MANOM

POLOVINA DECE SA GOVORNOM MANOM

Probleme sa govorom danas ima čak 63 odsto predškolaca, dok su pre samo nekoliko decenija govorno-jezički poremećaji otkrivani tek kod osam odsto dece!

„Krivce“ za eksploziju ovih problema stručnjaci vide u sve većem broju faktora rizika po rođenju, savremenom životu i načinu kako komuniciramo sa decom.

Govorno-jezičke probleme treba shvatiti veoma ozbiljno, jer svaki poremećaj govora i jezika duboko narušava razvoj kongitivnih (saznajnih) funkcija, osujećuje detetov doživljaj sveta i snižava njegove potencijale za učenje.

Loša verbalna komunikacija izaziva neadekvatno ponašanje i teškoće u učenju, što za posledicu ima neuspešnog mladog čoveka, sa velikim šansama za probleme u ponašanju – narkomaniju i kriminal.

Ako se neki segmenti govorno-jezičkog razvoja ne pojave u određenom periodu, uvek dolazi do disharmoničnog razvoja u manjoj ili većoj meri. Dete počinje da pati i njegov razvoj je ometen, a nekada ulazi u hiperaktivnost i druge poremećaje ponašanja. Bez obzira na to, govorno-jezički problemi se i dalje minimizuju, a posledice toga već osećamo. Deca čiji govorno-jezički problemi nisu lečeni prethodnih decenija, danas rađaju decu sa daleko složenijim poremećajima.

Zbog savremenog održavanja trudnoće, danas se četvrtina dece rađa sa jednim ili više riziko-faktora! Zato je ključno da dete na vreme dođe do logopeda. Idealno bi bilo logoped već posle mesec dana od rođenja pregleda bebu, da se vidi da li postoji neki faktor rizika i da se ranim tretmanom preveniraju poremećaji i stimuliše razvoj govora.
Kada se spomenu problemi sa govorom, obično se misli na one najčešće: probleme sa izgovorom, lošom artikulacijom glasova, i narušenim tempom govora (mucanje). Ali, dobar deo dece ima ozbiljnije probleme. Po ispitivanjima raznih ustanova koja se bave govorno-jezičkim poremećajima čak 70 odsto njihovih pacijenata uzrasta do pet godina uopšte ne komunicira, a više od 40 odsto njih ima autistične elemente ponašanja. Upadljivo je da kod većine tih mališana u anamnezi stoji da su gledala televizor po pet-šest časova dnevno!

Pravovremenim tretmanom svaki verbalni problem može da se reši.

Poslednje dve-tri godine deca sa teritorije Beograda stižu kod logopeda u ranom uzrastu, zahvaljujući činjenici da su razvojna savetovališta formirana tako da imaju i logopeda. U unutrašnjosti je situacija drugačija, pa dolaze i deca u starijem predškolskom uzrastu, a još opstaju i predrasude da se „sačeka još malo“ i „progovoriće sam“.

Roditelji, ali i pedijatri rano mogu da primete da li se razvoj govora odvija kako treba.

Oko prvog rođendana dete već treba da koristi prve reči sa značenjem. U drugoj godini je govorni razvoj najveći, rečnik se značajno uvećava, a u uzrastu oko godinu i po formira se prva rečenica od dve reči. Ako dete do kraja druge godine ima oskudan rečnik (manje od 10 reči) i nema elementarnu frazu, treba se javiti pedijatru, a zatim i logopedu.

U uzrastu od četiri godine mališani treba već da imaju sve glasove u izgovoru, a od procene stručnjaka zavisiće kada i kako će se raditi s detetom, u zavisnosti od njegove zrelosti.

Brojni faktori rizika mogu loše da utiču na razvoj govora kod dece – od trauma i infekcija u trudnoći, tokom porođaja, prevremenog porođaja, male težine na rođenju, do bolesti poput meningitisa u prvoj godini života.

Iako se sa govorno-jezičkim poremećajima može raditi u bilo kojem dečijem uzrastu, suština logopedskog tretmana je što ranija intervencija, ili čak prevencija.

Tako se izbegavaju teži jezički poremećaji, kao što je razvojna disfazija, koja se ogleda u veoma oskudnom rečniku, nedostatku leksike, gramatike i zahteva ozbiljan i dugotrajan rad.

Naš način života i komunikaciranja danas je bitno promenjen i to se odražava i na probleme jezika.

Komuniciramo SMS porukama, preko interneta, deca provode previše vremena gledajući TV program i to su glavni remeteći faktori ako izuzmemo opšte faktore rizika. Naročito su pogubni crtani filmovi na stranim jezicima. Na taj način dete veštački ubacujemo u dvojezičnu sredinu. Dok gleda takav program dete je vizuelno i auditivno previše stimulisano, ono je pasivni posmatrač i nema reakcije, niti imitacije, glavnog načina da se usvoji govor.

Roditelji moraju da budu aktivni učesnici tretmana, bez obzira na to koji je govorno-jezički problem u pitanju. Važan proces rešavanja problema s govorom je neposredna komunikacija sa decom, kada pričamo s njima uz kontakt „lice u lice“ i smisleno se igramo, primereno njihovom uzrastu.

Ako pričate s detetom dok spremate kuću, to je vreme „bačeno u vetar“, jer je to sadržajno govor koji nije primeren detetu.

Sve vreme boravka s detetom svaku radnju i predmet treba imenovati, uvek govoriti pravilno i bez tepanja, kraće rečenice, primerene uzrastu deteta i dovoljno razumljive. Deci treba čitati priče i pevati dečije pesmice. Treba isključiti televiziju, puštati u kraćim intervalima crtane filmove na našem jeziku, a i tada je potrebno da se roditelj uključi.

KADA SE TREBA ZABRINUTI
od rođenja do tri meseca
– ako nema kontakta oči u oči s majkom
– postoje teškoće u hranjenju zbog oralno – motornih problema

od četiri do šest meseci
– dete se ne oglašava gukanjem
– ne razvija kontakt očima
– slabo ili nikako ne reaguje na buku

od sedam meseci do godine
– dete nije počelo ili je prestalo da „brblja“
– nema dosledne reakcije na buku
– ne pokušava da komunicira vokalizacijom ili pokazivanjem
– ne reaguje na pojedine reči i zapovesti

od prve do druge godine
– ako dete ne razume verbalne naloge (npr. „daj ruku“)
– nije zainteresovano za govor
– ne pokušava da oponaša govor odraslih
– „mumla“ i pokazuje predmete, bez korišćenja reči

od dve do tri godine
– ne izvodi dvočlane zapovesti
– ne povezuje dve reči
– govor je nerazumljiv bliskim osobama
– ne razvija se simbolička igra

od tri do četiri godine
– ako dete ima nerazumljiv govor
– vokabular i rečenična konstrukcija su siromašni
– ako je izražena i produžena nefluentnost govora (fiziološko mucanje)

od pet do šest godina
– ako dete ne može da prepriča kratak događaj
– postoje teškoće u razumevanju složenih jezičkih konstrukcija
– govor je nerazumljiv
– prisutna je loša artikulacija
– nefluentnost se ne gubi
– teško se sporazumeva sa drugom decom

O Autoru

Odgovorite

Facebook

Get the Facebook Likebox Slider Pro for WordPress