DISLALIJA (Dyslalia)
Dislalija je poremećaj izgovora glasova kod deteta sa normalnim fiziološkim sluhom, normalnom inervacijom govornih organa, normalnim intelektualnim sposobnostima i normalnom razvijenošću ostalih jezičkih sposobnosti.
Dislalija je nemogućnost ili nepravilnost u izgovoru pojedinih glasova.
Ispoljava se kao:
- Omisija (izostavljanje) glasova,
- Supstitucija (zamenjivanje) glasova
- Distorzija (nepravilan izgovor) glasova
Dislalija je isključivo poremećaj izgovora glasova, a ostale jezičke komponente su razvijene u skladu sa uzrastom.
DISLEKSIJA (Dyslexia)
Disleksija je poremećaj u učenju čitanja i pored postojanja normalne inteligencije, dobrog vida i sluha, sistematske obuke, adekvatne motivacije i ostalih povoljnih edukativnih, psiholoških i socijalnih uslova.
Disleksija predstavlja značajno neslaganje između posotojećeg i očekivanog nivoa čitanja u odnosu na mentalni uzrast.
Psiholingvističke karakteristike:
- Čitanje i pisanje ispod nivoa očekivanog za uzrast i inteligenciju,
- javljaju se često bizarne greške u pravopisu,
- loša orijentacija,
- loša kratkoročna memorija (pamćenje uputstava),
- neodređena lateralizovanost.
Nemogućnost auditivne percepcije i diferenciranje fonema je jedan od najznačajnijih simptoma disleksije (nerazlikovanje fonema sličnih po zvučnosti, ili izostavljanje poslednjeg glasa).
Tipovi pogrešaka:
- Nemogućnost zapamćivanja slova,
- Nemogućnost tačne identifikacije slova koja su slična po obliku,
- Zamena vokala unutar reči,
- Nemogućnost povezivanja slova u kontinuirani niz,
- Odvojeno čitanje slovo po slovo ili reč po reč,
- Preskakanje redova,
- Pogrešno shvatanje značenja teksta.
DISGRAFIJA (Dysgraphia)
Disgrafija je poremećaj u učenju pisanja ili sticanja sposobnosti pisanja i pored postojanja normalne inteligencije, dobrog vida i sluha, adekvatne edukacije i socioloških uslova.
RAZVOJNA DISFAZIJA (Dysphasia)
Razvojna disfazija je poremećaj govora i jezika kod kojeg je sposobnost deteta da govori ili razume govor ispod očekivanog za njegov mentalni uzrast.
Razvojna disfazija podrazumeva:
- Normalnu inteligenciju,
- dobar sluh,
- normalan socio-emocionalni razvoj deteta,
- nepostojanje traumatskih povreda glave.
Razlikuju se dva tipa razvojne disfazije.
Disfazija ekspresivnog tipa
Poremećaj govora i jezika kod kojeg je sposobnost deteta da govori ispod očekivanog za uzrast, ali je razumevanje donekle očuvano.
Disfazija receptivnog tipa
Poremećaj govora i jezika kod kojeg je sposobnost deteta da razume govor ispod očekivanog za uzrast, a posledica toga je nemogućnost govora.
Jezički deficiti:
- Ne razume proste i jednostavne naloge,
- ne odaziva se na ime,
- oskudan rečnik (10-tak reči),
- često premešta glasove ili slogove u reči,
- rečenica je jako kratka (ako postoji),
- ne izgovara veliki broj glasova i ne pravi razliku između glasova sličnih po zvičnosti (p-b; s-š; ž-z),
- ne razlikuje rod, teško usvaja množinu, ne koristi prideve, predloge i veznike.
ALALIJA (Alalia)
Alalija je stanje potpune nerazvijenosti govora i jezika kod dece koja imaju očuvan sluh, ali koja nisu u stanju da razumeju govornu poruku, zbog perceptivnih smetnji nastalih oštećenjem ili disfunkcijom CNS-a (centralnog nervnog sistema) na nivou auditivnih kortikalnih oblasti.
Postoje dva tipa alalija: senzorna i motorna.
Senzornu alaliju karakteriše:
- deca ne govore ili govor nedovoljno za svoj uzrast,
- neka deca su ćutljiva, povučena u sebe, nedruželjubiva, stidljiva,
- neka deca su plašljiva, plačljiva sa povremenim jakim napadima vrištanja, bacanja na zemlju i drugim sličnim oblicima neuljudnog ponašanja,
- imaju kratkotrajnu pažnju,
- ne razumeju govornu poruku,
- neka deca izgrade svoj način vokalizacije potpuno nerazumljiv za druge.
Motornu alaliju karakteriše:
- deca imaju deficite u ekspresivnom govoru (govorna produkcija),
- razumeju govor sredine u kojoj žive,
- reaguju pozitivno na izvršavanje usmenih naloga,
- imaju izgrađen unutrašnji govor na nivou proste rečenice,
- komuniciraju gestovima ili sa nekoliko dvosložnih reči u kojima se ponavlja isti slog (ma-ma, ba-ba, ta-ta),
- mnoga od ove dece ispoljavaju nemir, agresivnost.